ЛИТЕРАРНИ РАДОВИ

На овој страни се налазе стихови и приче које су моји ученици писали.

Школска 2017/18.

54. ЛЕПО ЈЕ ВОЛЕТИ

Лепо је волети

лепо је праштати

и о љубави маштати.

Љубав је лепа

као лептир малени

и као цвет шарени.

Љубав можеш да даш

али не смеш

да је продаш!

Љубав је сан,

љубав је ружа,

љубав је оно што човек пружа.      Николина Марковић, 4/5

53. ЛЕПО ЈЕ ВОЛЕТИ

Има један дечак

из разреда мог

ја га волим много

као друга свог!

Још у вртић заједно

тад смо ишли ми

безбрижни нам били

тада дани сви!

Дружили се ми смо,

и играли тад,

исто као што учимо

Ми заједно сад!

Баш је лепо волети

кад те неко воли.

Најбољи смо другови

ми у нашој школи.     Мила Белован, IV/5

Школска 2016/17.

52. ШТА ЈЕ НАЈСЛАЂЕ

Некима су слатке

бомбоне и торте,

другима колачи

различите сорте.

Сви моји другари

мени чудно звуче,

јер ме једне слатке очи

непрестано муче.

Слађе су од шлага

и лепше од меда,

нарочито када ме

он са њима гледа.

Помало се стидим,

ал’ ме брзо прође

када он пожели

да до мене дође.

Мењала бих све

слаткише на свету

да љубавна стрела

погоди моју слатку мету.  Лана Павловић, 3/5

51. ПРОЛЕЋЕ

Пролеће је као нека птица

која пева све јаче и јаче.

Цвеће и дрвеће радосно ничу

и мирисни поклони поново кличу.

Сунце поново све јаче сија

и од светлости у природи све клија.

Све је то пролеће

које управо долеће.            Маша Алексић, 3/5

50. ШТА ЈЕ НАЈВЕРНИЈЕ

Имам пса Олија

и много га волим ја.

Веран ми је пријатељ,

а ја њему учитељ.

Кад кажем Оли, он скочи

и гледа ме право у очи.

Прави се важан и маше репом

док му ја тепам.

Воли да се са мном игра,

а за друге га баш брига.        Душан Матић 3/5

49. ШТА ЈЕ НАЈСЛАЂЕ

Деца су најслађа бића

слађа и од цветића,

са њима свет је чаробан

и лепши је сваки дан.

Она нам пружају свакога дана

најслађе осмехе и живот без мана.

Њихова љубав је велика

и свима безгранично прија.

Њихова машта је најслађа

и она свашта ствара,

љубав до звезда и далеких планета

и хладне зиме у лета претвара.

Деца су најслађа бића,

слађа су и од шарених цветића.         Коста Лазић, 3/5

48. ШТА ЈЕ НАЈСЛАЂЕ

Слатке су бомбоне, 

а и чоколада,

сладак је сладолед

и јагода млада.

Слатки су колачи

што миришу из рерне,

а и палачинке

кремом преливене.

Најслађе је ипак,

сви морате знати

када мало маче

на терасу сврати.   Исидора Јовичић, III/5

47. ШТА ЈЕ НАЈСЛАЂЕ

Чоколада је нешто веома слатко, 

али њен укус траје врло кратко.

Слатки су кексићи, слатка и бомбона,

али верујте ми људи, није као она.

Пробала сам јагоду од продавца Златка,

рекао ми да је зрела, али није била слатка.

Понекад је грожђе слађе од бомбона,

али верујте ми људи, није као она.

На свету је много лепих и слатких ствари,

људима само болест сладак живот квари.

Волела бих да на свету нема више свађе,

јер за мене је ЉУБАВ нешто НАЈСЛАЂЕ.       Анђела Васић, 3/5

46. ШТА ЈЕ НАЈСЛАЂЕ

Најслађи су бакини колачи

кухиња је бакина место за све слатко,

месићемо колаче, 

ићи ће нам глатко!

Увек им се радујем,

месимо их радо,

баки брашно додајем

не престајем с радом.

Цимет и ванила

састојци су главни,

наши сласни колачи

постали су славни.

Сви их много волимо,

још то ћу вам рећи,

мали, сласни, медени

миришу из пећи.

Много слатких ствари

у животу има

бакин колач сласни

је први међу њима.     Лука Томић 3/5

45. ШТА ЈЕ НАЈБРЖЕ

На улици постоје јако брзе ствари, 

Ал’ понеко то и занемари,

А кад аутобус дојури,  

Аутомобил пројури.

Ја волим кад сам на друму,

Ал’ сад прелазимо на шуму,

Ту животиње често јуре и јуре,

Као да негде много журе.

Ал’ постоји једна јако брза ствар,

И она носи лишће као свој товар,

Моме деди смета,

Кад кроз њега шета,

Тад му очи сузе,

Па наочаре узе.

Ветар је знајте то,

драга децо.    Богдан Ђорђевић 3/5

44. ЉУБАВНА ПЕСМА

У свету много љубави има,

и не постоје две исте међу њима.

Љубав има свако биће,

велико, мало, црно, бело,

оно шарено,

па чак и шушкаво лишће.

У песмама се о њој поји,

у причама се она не броји,

у музици љубав душе,

у позоришту она пише, брише и уздише.

Љубав увек и свуда постоји,

али љубав у породици је она

која вековима на темељу чврсто стоји. Ива Николовски 3/5

41. ЗИМА

Кад падне тамна ноћ

зима искористи своју моћ

да забели пределе све

и учини да падну прве пахуље.

Онда дозове своје сликаре верне

који насликају пејзаже древне.

Шума постане сребрне боје

кад мраз покаже лице своје.

Кад прође и последњи децембарски дан

поклони украсе сваки стан,

Нова година стиже у лету

и доноси радост сваком детету.

Тада снег завеје паркове и стазе,

сви углас вичу: „Дођи Деда Мразе!“

У небо гледају да ирвасе спазе

и маштају да се с њима мазе.

Зима је прелепо годишње доба

кад може пуно тога да се проба,

санкање, клизање и још свашта

нека одлучи бујна дечија машта.  Лана Павловић, 3/5

40. ПРВИ СНЕГ

Једног јутра када сам се пробудио, погледао сам кроз прозор и видео први снег. Био сам пресрећан јер сам знао да ћу ускоро моћи да се санкам и правим Снешка.

Журно сам се обукао, доручковао и истрчао напоље. Пахуља за пахуљом, све брже и брже, покривале су сваки део земље око мене. Био сам задивљен.

Беле пахуље су ми весело падале по капи, јакни и лицу. Близу моје зграде је мало брдашце. Када сам дошао тамо већ је било препуно деце која су се весело грудвала, санкала и скакала од радости, исто као и ја.

Нисам осетио кад је пре прошао дан. Иако сам био мокар и смрзнут није ми сметало. Обожавам снег и веселе пахуље, и оног мог малог Снешка који се истопи када огреје прво сунце.

                                               Богдан Ђорђевић, III-5

39. ВИКЕНД КОД БАКЕ И ДЕКЕ

Једног викенда, мој брат Филип и ја смо спавали код баке и деке.

После „Пижама журке“ заспали смо као топови. Усред ноћи чула сам неко шушкање. „О, не“, помислила сам „Филип опет месечари“. Почела сам да га пратим и видим шта ће се десити. Узео је ствари из ормана и пренео их је у собу код баке и деке. Пробудио је баку и рекао јој: „Бако, ставио сам ти на сто ствари које си тражила“, а затим се вратио у свој кревет. Бака га је збуњено посматрала, онда је узела ствари и кренула ка нашој соби. Када је отворила врата собе, Филип је већ био будан. Сео је на кревет и упитао је: „Бако, шта радиш са тим стварима усред ноћи?“ Почела сам се смејати. Нисам могла да дођем до даха од смеха. Испричали смо Филипу шта се догодило и сви смо се смејали.

Била је то најлуђа и најсмешнија ноћ у мом животу.   

                                                       Мила Белован, III/5

38. ЗИМА

Зима лагано стиже

и лепе пахуље ниже.

Зима слатка и мила,

донела нам је зимска крила.

Када пада чаробни снег,

он прекрије сваки брег.

Снешко Белић нам се смеје,

док снег јако веје.

Зима лепа сва,

донела је и животињама сна.

Децу на санкање зове

и доноси лепе снове.  Богдан Миковић III/5

37. ЗИМА

Стигла нам је зима, пада први снег,

пуно белих пахуља, забелео брег.

Радосна су деца, радују се сви,

а на белом брегу, од деце све ври.

Санке, скије, клизаљке, играчке су главне,

освајају брежуљке, као личности славне.

Уснула дечије главице, пахуљице сад броји,

а мајка природа, у бело све боји.

Па ујутру из почетка, трк на бели брег,

стигла нам је зима, пада први снег.         Александра Јоксимовић, 3/5

                36. НОВА ГОДИНА

Новој се години свако весели,

тад срећу и радост са другима дели.

Свако тад сања прелепе снове,

са Новом годином у победе нове.

Свако кити јелку, све већу и већу,

да нам донесе радост и срећу.

Љубав, здравље и пуно снова,

нека нам донесе година Нова.

Свако се дете радује снегу,

јер воли да се скија и санка на брегу.

Волим кад се лепо направи стаза,

а још више да чекам Деда Мраза.

Знам да не постоји и да није прави,

битно је само да се нешто слави.

Мој Деда Мраз су тата и мама,

пожелим само сестру да не будем сама.

Не дам да ми жељу било шта поквари,

надам се да ће да ми се оствари.  Анђела Васић III/5

35. ЈЕДНОРОГ

У мом сну,

у једном шумарку далеко од свега,

нашла сам њега.

Имало је рог то чудно биће,

и кад махне рогом

одмах зора свиће.

Ружичасте боје, он је био

и сваком детету био је мио.

По светлуцавој дуги једнорог увек шета

осмехе мами, а туга му смета.

Из моје бајке је биће то,

једноставно и потпуно оригинално!      Лана Павловић, 3/5

34. ДЕТЕКТИВ ПЕТАР

У улици мојој живи детектив Петар,

вешт и брз као ветар.

Његов мали син,

увек је са њим.

Кроз прозор гледа, кроз ролетне вири,

само да открије ко лоше вести шири.

Лупу носи, трагове прати,

ко је крив покушава да схвати.

Кад ухвати кривца казну њему даје,

деци се то свиђа, јер се кривац каје.    Лана Павловић III/5

        33. СНЕГ

Снег је бео и весео

пахуље нам је донео,

он лишће односи,

а срећу деци доноси.

Играју се деца на снегу,

скакућу по снежном брегу.

Деца с радошћу праве Снешка,

Који се весело смешка.  Невена Ђурковић III/5

32. МОЈА ПОРОДИЦА

Моја мама се зове Дана,

она је слатка као банана.

Мој тата се зове Иван,

он је леп и диван.

Мој брат се зове Фића,

он воли пуно да једе кремића.

Кристина Петровић 3/5

31. ТАЈНА

Морам сада рећи свима,

једну тајну ова девојчица има.

Та тајна Марко се зове

и нећу му дати девојке нове.

Да му будем девојка

треба да ме моли

и као праву царицу

да ме воли, воли, воли!

Не би требало са мном да се шали,

ни на моје молбе да се жали.

Нека ме воли као њега ја.

И све тако до петог разреда!                 Лана Павловић III/5

30. ЗООЛОШКИ ВРТ

Какво је то место

где живи жирафа дугачкога врата?

Где то живи горила снажна

и једна се шимпанза прави важна?

Где су ракуни мали, који храну краду

и где можеш видети опасну шарку?

Зна се, зна се, то је у зоо парку.                        Ива Николовски 3/5

29. ЗООЛОШКИ ВРТ

Питам се како то мајмун са гране

воли банане?

Одакле се то овде створила

велика горила?

Чије  је то врло

велико грло?

Зашто ова жирафа жута

изгледа као да је љута?

Каква је ово варка

великог зоо-парка?                    Вања Црнобрња 3/5

28. Усамљени џин и плашљива принцеза

Једног дана принцеза је причала са другарицом преко лаптопа. Одједном чула је гласно корачање. То је био џин. Уплашила се и побегла.  Џин је био тужан због тога. Хтео је да се игра. Њена другарица није знала шта се дешава и покушавала је да је добије. Није успела. Зато је дошла до њене куће. Џин је је видео и питао је и њу да се играју. Она се уплашила и побегла. Џин је био јако тужан и отишао је кући.

После неког времена он је опет дошао, али никог није било. Разочарао се и плакао, јер није имао пријатеље. Принцеза је схватила да џин није тако страшан. Хтела је да се игра, али џин се одселио у Мексико. Због тога је сад она јако тужна. Онда се она одселила код џина у Мексико. Тамо су јели тортиље у продавници “Мућаћос”. Било им је супер, за разлику од осталих грађана. И полиција се плашила џина па их није дирала. Нарочито џина. Чак су имали и попуст “Мућаћоса”. Лепо су се забављали.

Принцеза је на вретену прела вуну од које је правила пончо и зарађивала паре.

Само је био проблем јер су возили бицикл, а не ауто, па им је џин избавио попуст. Купили су га за 150 долара, и то мерцедес. Живели су дуго и срећно.

Данило Љубојевић III/5

27. ПРИЧА О МУВИ

Живела је једна жаба која је једнога дана била гладна. Чекала јена локвању неку муву. Када је пролетела једна мува жаба ју је питала: „Где идеш муво?“, а мува јој је одговорила: „Идем кући, долазе ми пријатељи“ и продужила даље. Жаба ју је пратила. У кући муве било је сто мува. Када их је видела, жаба је искочила иза камена и исплазила језик. Дошла је рода и појела жабу. Муве су се обрадовале и захвалиле се роди: „Хвала што си нас спасила!“ Рода је одговорила: „Нисам вас видела, да сам видела шта жаба смера не бих вам помогла“. Тада наиђе ловац и убије роду.

Муве су и даље срећно живеле.

Вања Црнобрња 3/5

26. ПОРОДИЦА

Моја бака прави торту,

а деда све ставља у корпу,

тетка ми чита књигу,

док ујак пеца рибу.

Ујна ми прави кике,

а мама носи слике.

Брат прави фрку,

тата решава ту збрку.

Породица ми је мала,

шта ћу?!

Таква ми допала.                             Софија Јовичић 3/5

25. Тесла у светлости песме

Светлост дана када прође,

Нама вече брзо дође.

Тада наша срећна лица

Обасјава пуно сијалица.

Шарене оне могу бити

И касно у ноћ треперити.

Свет постаје леп и чаробан

Као искра и диван сан.

Све је ово осмислио један чика

И сви се сећају његовог лика.

Он се зове Никола Тесла

И заслужан је за сва необична светла.                   Немања Виријевић 3/5

24. Песма о Николи Тесли

Знам да се бавио научним радом,

Па није имао времена да шета градом.

Грмљавина и муње биле су му важне

Јер његове жеље биле су снажне.

Да пронађе струју желео је јако,

А то није умео свако.

Само Никола Тесла је то знао

И свој изум свету је дао.

Хвала му за све сијалице,

Шпорете и грејалице.                                     Константин Лазић, 3/5

23. Никола Тесла

Никола Тесла

као дечак мали

био је научник прави.

Он има своје школе

и многа га деца воле.

Наизменична струја

и хидроелектране

биле су његове специјалности праве.                        Маша Алексић, 3/5

22. Никола Тесла

Имао је идеју

Један дечак мали

И са том идејом

Цео свет се хвали.

Смишља је смишљао,

Бар година пет

И сад ту идеју

Памти цео свет.

У својој глави

Смишљао је вешто

Наизменичну струју

И још понешто.

Имао је мозак

Развијен до неба,

Створио је изум

Који сваком треба.

Нашег драгог Теслу

Људи пуно воле,

Па његово име

Краси многе школе!                                       Лана Павловић, 3/5

 

21. Никола Тесла

 Кад је био дечак мали

Николицом су га звали

Они тада нису знали

Да проналазач биће прави.

Играо се ко сва деца,

јурио је куце, маце и зеца.

Када је помазио мачку бајну,

открио је велику тајну.

Од маце се наелектрисао

и однах се запитао.

Нити прича, нити пева,

у глави му нешто сева.

Благо теби, благо мени,

радује се чак и уја,

стиже нам Теслина струја.                                 Коста Лазић 3/5

20. НЕВАЉАЛИ МРАВ

Био једном један мрав који је био веома неваљао.Тако када му сви кажу „НЕ“ он то намерно уради. Мама му је говорила да не треба да буде зао и безобразан. Он је обећавао да неће и никада то нје испуњавао.

Док је одрастао, он је  постајао све лошији  и злобнији. Пошто више нико није могао да га трпи, становници мравињака су се договорили да му покажу како изгиледа кад су сви према теби безобразни и зли. Одлучили су да се понашају као он док се не опамети.

Када је шетао био је уплашен јер су се сви понашали чудно. Био је веома уплашен када је дошао кући, јер се и његова мама према њему понашала ружно и безобразно.

Више није могао да издржи и обећао је да ће се поправити, али му нико није веровао. Мрав је почео да стварно схвата какав је и како се он у ствари понашао. Схватио је колико је повређивао маму и друге мраве око себе. Иако је било тешко он је успео да се поправи и заклео се да ће убудуће бити добар мрав, и сви су му веровали. Никада се више није тако понашао и постао је мрав за пример.

   БОГДАН ЂОРЂЕВИЋ    III/5

19. МОРЕ

Волим море, плаво и дубоко,

галебове који лете високо.

Осмех ми са лица не силази,

док сунце јутром излази.

Мирис боровине ме опија,

а ветар око мене ћарлија.

На песку уживам ја

и смејем се до бескраја.                                                          Софија Јовичић 3/5

18. МОЈА МАМА

Мене мама увек пази,

некад грди, некад мази.

Мене мама много воли.

Мене мама увек шета,

мене мама свуда води

и брине се кад ме нешто боли.

И кад јесам

и кад нисам сама,

увек је за мене ту моја мама.

         Ива Николовски 3/5

17. МОЈ ДЕДА

Мој деда ме воли, штити и пази,

али највише од свега је то да ме мази.

Мој деда је као рибица златна,

испуњава све што пожелим,

он би ми купио свет цели.

Мој деда ме воли више од свега.

јаче од сунца, више од неба.

Мој деда је математичар прави,

надам се да ћу и ја једнога дана

тиме да се хвалим.                                                                Николина Марковић 3/5

16. ЛЕПТИР

Лептир је шарен

и много леп,

лептир је чудесан

он облети свет.

Лептире највише волим!

Лепо је летети,

али само са лептиром

                                                             Ива Николовски 3/5

15. КУЦЕ

Куца Бела трчи око мене,

штене скаче главе загњурене.

Храним их сваки дан,

носим месо као за рођендан,

са њима се играм ја,

ми смо другари из краја,

пуштамо у парку змаја.

Брат носи играчке,

а куце јуре мачке.

Дружина смо ми,

завиде нам сви.                                                               Софија Јовичић 3/5

14. Разговор две капљице кише

Кап 1: Аааааа! (пљус) Шта је, бре, ово? Где сам ово доспела?!

Кап 2: Здраво! Па на улицу. Почеле смо да падамо. Киша је.

Кап 1: Каква киша?! Па ја сам пахуљица – лепа кристална са шест страна и низом иглица.

Кап 2: Мени делујеш као буренце.

Кап 1: Лепо сам кренула из свог снежног царства у атмосфери, али сам наишла на неки тамни и дебели нимбостратус и постала сам и ја дебела капљица. Од снежне краљице до дебеле капљице.

Кап 2: Па мени ништа не фали овако дебелој!

Утом их је запљуснуо један аутомобил и капљице су се претвориле у бару.

                                                                                            Данило Љубојевић III/5

13. ЈЕСЕН

О, јесени лепа,

нема вћег блага

од твог шареног лишћа.

Лишће твоје је прелепо као укарас

и слатко као мед.

Од тог нема већег блага,

ни драгуљи ни смарагди јој нису достојни.

Тако је лепо и слатко

прелепо јесење лишће.                       Владимир Милутиновић 3/5

12. ЈЕСЕН У МОМ КРАЈУ

 Лето је отишло, јесен је дошла. Ласте и роде одлазе на југ и односе лепо време, а хладни дани нам лагано стижу.

Почело је лишће да опада,почиње да буде све хладније и хладније. Јутарња магла лагано плеше. Лишће добија разне боје и лагано опада. Ветар лагано дува и разноси шарено лишће. Сунце све дуже спава и уморно нестаје иза сивих облака. Јесењи плодови миришу са свих страна. Деца се радују сазрелим јабукама, крушкама и грожђу.

Паркови су све чешће празни због досадне кише која стално пада. Дани су све краћи.

Са благом сетом гледам кроз прозор и присећам се лепих летњих дана. Иако јесен има своје лепоте, са нестрпљењем чекам лето које много волим.

                                                                                                 Коста Лазић 3/5

11. ИГРАЧКЕ

Свако дете зна, баш као и ја

да су играчке забава која свима прија.

Плишани меда, зека, или куца,

одмах ми склоне тугу с лица.

Свој деци на лица срећу нанесу,

а тугу или плач са собом понесу.

Само кад би се по цео дан

могли играти и певати,

па то би била срећа права,

ни једно дете не би болела глава.                          Николина Марковић 3/5

 10. ДРУГАРСТВО

Другарство је БАЈНО!

Другарство је СМЕШНО!

Другарство је ЧАРОБНО!

Само ако имаш сјајног друга!

Ива Николовски 3/5

 9. ЧУДЕСНА ЛЕПОТА ЈЕСЕНИ

Дошла је јесен, а са њом су дошли и хладни дани, краћи и кишовити. Ујутру је много велика магла.

Ветар дува и њише гране. Лишће је жуте, наранџасте и браон боје. Лагано опада са дрвећа. Када ходам парком лишће шушти испод мојих ногу. Људи на њивама беру кукуруз, а у воћњацима су сазреле јабуке и крушке. Често се осети мирис паприке зато што маме и баке спремају зимницу. Све се шарени, тегле са разним воћем и поврћем, разнобојно лишће као и кишобрани.

Ја се баш и не радујем овом годишњем добу. Дани су краћи, често пада киша и ја имам мање времена за игру. Проћи ће брзо       и доћи ће зима. Њу пуно волим.

                                                                Немања Виријевић III/ 5

8. Цвет

Цвет лепо мирише, свако га воли

јер уме лепо да збори.

Цвет ми је магичан, прича ми приче,

понекад шапуће, а понекад риче.

Боја му је најлепша, плава, бела или жута,

са њим се радујем, крај њега нисам љута.

Маша Алексић, 3/5

 7. ДА МОГУ

Да могу помазила бих крокодила са Нила,

Са ластама бих се високо на небу тркала,

Крила би моја све висине стизала.

Да могу ронила бих и достизала велике дубине,

Са животињама бих причала свашта,

Хтела бих ја све ово, али то је само моја машта!

                  Маша Алексић, 3/5

 6. ОДЛАЗАК ЛЕТА

Кад се од лета јесен рађа

носе се капути и шал бели,

а пожутело лишће пада и пада…

у јесен су сви весели.

У јесен се капе носе,

шалови жути и дуги капути.

Чизме беле само се веселе

у јесен су сви листови жути.

После јесени зима нам дође

и сва радост у мом дому за час прође.              Николина Марковић, 3/5

5. ЦВЕТ

У мојој је башти цветић мали

и тај цветић се свима хвали.

Љута је много трава

Та лала није другарица права!

Љут је и маслачак.

Цветић је тврдоглав као неки мачак!

Љута сам по мало и ја

Што не уме да прича биљчица та!

Лана Павловић, III/5

4. НЕКАДА

Мој дека каже:

„Једну кућу саградио сам сам,

радио сам по целу ноћ

и по цели дан!“

Кад је моја бака нашла деку

и сазнала да има брата три,

рекла је:

„У животу важан си ми само ти.“

Мало касније

моја се мама родила,

сви кажу да је

најслађа беба била!

Онда је моја мама

родила детета два.

Једно се зове Мона,

а друго сам ја!                             Лана Павловић, III/5

3. МОРЕ

На мору смо у Црној Гори били,

у лепој, малој вили.

Свакога дана роштиљ смо јели,

а понекад и кукуруз врели.

Волим са мамом да пливам до бове,

то сам научила године ове!

Лана Павловић, III-5

2. ДА МОГУ

Да могу да препловим седам мора

и да пређем седамсто гора,

да могу да имам петице све,

четворке и тројке свакако не,

да могу да имам дрво пара,

још и куварицу по имену Сара,

нарциса да имам сто,

како лепо било би то!

Лана Павловић III/5

1. У МАЛОМ МЕНИ ВЕЛИКА ЖЕЉА

Ја сам дечак плаве косе,

моје жеље свуда ме носе.

Још сам мали, ал’ умем да желим,

жеље су ми велике, то вам велим.

Желим и оно, желим и ово,

тако ће бити и готово.

У малом мени велика жеља,

ако ми се испуни биће весеља!

За Табла Фест 16

Константин Лазић, 2–5