КАКО ПОМОЋИ ДЕТЕТУ ТОКОМ УЧЕЊА

ПРВИ ЧИН: Ко (заправо треба да учи)?

У овом тексту бавимо се улогом родитеља у дететовом учењу и одговарамо на питање КО треба да учи.

Пише: Јелена Ралчић, тренер у Школи интелектуалних вештина

СИТУАЦИЈА 1

Резултат слика за домашняя работа рисунокРОДИТЕЉ: (исцрпљен и нервозан након трећег читања лекције) И добро, како ти није јасно? То је најлакше на свету! Ја разумем. Што ме тако гледаш? Опет ти ништа није јасно?

ДЕТЕ: (потиштено) Не, све ми је јасно.

СИТУАЦИЈА 2

РОДИТЕЉ: И онда урадиш, то, то и то и… ето решења.  (уз махање оловком и показивање)

ДЕТЕ: Аха… А можеш ли да ми помогнеш и око овога? И око овога овде. Знаш, баш је тешко. (мисли: Јао, сад ће мама да ми одради цео домаћи. Што сам је прешао!)

Прво питање којим ћемо започети нашу малу породичну драму око учења је КО је тај ко заправо треба да учи. Неки родитељи направе грешку врло рано и почињу да уче са својом децом, да би на крају учили уместо њих.

Колико пута вам се десило да након једног или више читања знате лекцију боље од вашег детета? Или да пишете саставе зато што ваше дете једноставно не уме да пише? Или сте добили пет из ликовног јер ваше дете не уме да црта, а све што је заправо било потребно је донети завршене радове на време?

Немојте учити СА вашим дететом. Нисте једнаки. Оно што дете учи, ви већ знате. Ваше когнитивне способности су на далеко вишем нивоу и учећи СА вама, или уводите неку гротескну псеудоједнакост која ни не треба да буде ту или гушите дететову самосталност и спречавате га да се уопште потруди.

Резултат слика за домашняя работа рисунок

У првом случају, може доћи до озбиљног проблема. Дете може да се демотивише јер није у стању да испрати ваш темпо, као што се демотивише кад не може да испрати другаре у нечему. И тако сваки пут кад крене да учи.

Уколико притом показујете знакове нестрпљења јер трошите своје време на туђ домаћи и критикујете дететове менталне способности, то може итекако утицати на дететово самопоуздање. Коментаре попут глуп, лењ, неспособан, лош… дете тумачи као екстерну потврду свог идентита. Почиње и да се понаша на одређен начин, јер мисли да је такво.

И шта онда мало дете ради пред великим родитељем када учи са њим? Повлачи се. Негативна осећања која добија од ваших почиње да везује за учење и ради све што може да би их избегло. Последично избегава и учење.

Резултат слика за домашняя работа рисунокРодитељи уче уместо детета. У другом случају, дете са којим родитељ стално учи нема осећања задовољства, поноса и самодовољности јер нешто урадило само. Нема ни шансе да спозна та осећања зато што му родитељ даје готова решења. Такво дете сатисфакцију при учењу ће пре добити када вас „пређе“ да урадите нешто уместо њега, јер је решило свој проблем на лакши начин. Ако се навикне на такав систем (не)рада, то дете ће даље тражити пречице или асистенцију у свакој прилици јер је фокусирано на избегавање напора. Неће ни покушавати да учи самостално, јер ће сматрати да ће увек ту неко ко ће то радити уместо њега. То може да се одрази и на друге сфере живота и да дете постане мали диктатор који вам константно делегира. И наравно, нема самосталну мотивацију за учење.

И шта може да се уради по том питању?

Резултат слика за УЧЕЊЕЗа почетак преиспитајте колико учествујете у дететовом учењу. То је његов/њен, не ваш посао. Ви сте своју школу завршили. Не треба да запостављате своје обавезе јер ваше дете по ко зна који пут није обавило своје.

Дете имате да бисте уживали у њему, али нисте његов господар, нити његов слуга. Тога треба да будете свесни како ви, тако и оно само. Ваша улога у његовом животу мењаће се са његовим развојем јер ће му у различитим периодима бити потребни другачији приступи.

Pодитељ стоји детету над главом док учи. Према Александри Јовановић Мађар, период интерних ауторитета, родитеља и наставника, завршава се са дванаестом годином живота. Након дванаесте године, детету је битније мишљење вршњака од мишљења родитеља и своје узоре тражи изван свог непосредног окружења. Та теорија се поприлчно поклапа са Колберговим и Пијажеовим стадијумима моралног и когнитивног развоја. До десете године, дете свет види црно-бело, нема исту способно апстрактног мишљења као и одрасли, па правила схвата као неку врсту универзалних „божијих заповести“. Последично, ви сте за њега „бог“ у свим областима, па и у учењу. Какав ћете бог бити, то је на вама. Оно што ми препоручујемо је Deus ex machina приступ, односно приступ Бога из машине.

Бог из машине се појављује у последњем тренутку, у тренутку када нема другог решења и пружа своју помоћ након што је херој испробао све што је могао. Он не решава хероју проблем, него га наводи на решење или му пружа средство за решавање проблема. И то је оно што треба да урадите. Да дате детету да нешто испроба само, пре него што му помогнете да дође до решења. Циљ детета је да дође до решења, а ваш циљ је да дете усвоји сам процес.

Да би дете било мотивисано да ради, обратите пажњу на још једну ствар – похвале и награде. Колико и због чега хвалите своје дете?

Похвала као подстрек не треба да буде пречеста, иначе губи на значају; ако се дете награђује за све што уради, неће желети да самостално уради нешто осим ако није сигурно да следи награда.

Усмеравање похвала је чак и битније него њихов број. Када хвалите дете, можете хвалити његову личност, оно што је урадило (резултат), али и за начин на који је дошло до успеха (процес).

Када хвалите дететову личност подстичете развој жељене особине, усађујете то у његов идентитет. Дете почиње да сматра да треба бити добар, паметан и вредан. Похвалом резултата подстичете самовредновање и дете добија потврду да је онакво какво жели да буде. Ту, међутим, не треба стати. Уколико похвалите само резултат, не видите процес иза њега који треба неговати. Треба, пре свега, да похвалите труд који је дете уложило да дође до самог резултата. Тиме подстичете жељено понашање. Ако не похвалите и труд, дете ће тражити пречицу јер свако дете жели да добије добру оцену, али не жели свако дете да учи за њу. А ако оно не жели, не радите то уместо њега.

Као што би рекао Душко Радовић: „Ако решите све проблеме своје деце, она неће имати других проблема сем вас.“

Извор: ШКОЛА ИНТЕЛЕКТУАЛНИХ ВЕШТИНА

Advertisements

Оставите одговор

Молимо вас да се пријавите користећи један од следећих начина да бисте објавили свој коментар:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s