Ткање представља технолошки процес израде тканина узајамним преплитањем два система жица. Један систем жица иде уздуж тканине и назива се основа, а други по ширини тканине и назива се потка.
Разноврсним укрштањем ова два система настају тканине различитих особина, изгледа и структура.
Постоје различите претпоставке о томе када је човек почео да се бави ткањем. Већина народних предања широм света настанак ткања везује за човеково посматрање природе и уочавање могућности преплитања грана дрвета или лишћа бамбуса. Осим тога, легенде многих култура проналазак технике ткања повезују са почетком сопствене историје. Асирци ту част указују краљици Семиремиди, Египћани богињи Изис, која се представља са чунком у руци или на глави, Стари Грци богињи Атини, а Римљани Минерви.
Ткање је имало важно улогу у српском традиционалном друштву. Носилац домаће ткачке радиности биле су жене. Оне су производиле текстилне предмете за потребе појединца, породице, шире заједнице, а неретко и за тржиште, чиме су значајно доприносиле привређивању и унапређивању сеоског домаћинства.
На часовима Народне традиције говорили смо о старим занатима и покушали да се вратимо у прошлост и сачувамо овај занат од заборава. Учионицу смо претворили у ткачку радионицу, а вредне руке мојих креативних ђака укрштале су потку и основу и направиле права уметничка дела.
Уживали смо у раду, а наши ћилими сада красе пано у холу школе.
Овде можете погледати ФОТОГРАФИЈЕ СА ЧАСОВА.
учитељица Данијела Оцокољић 